60

гречесвих в лативсвих отцев рви.

i. Син јемльет от Отцв поручевје.

Јвмл.ет от 39. Ивана въ 'i. А Светы Дух ужльет от сива пор“еме.

сива.

Ивана въ 'iI. А от Светого Духа пав вејеиьет сан вичесозе.

Аще ли речеш: јеидьет от Сивоввьвх, а не от сива: Аеавпј

то попирвјет. На многих 60 мистех повтарајет сио рич: Свет

Вса ИПјВТ

ДУЕ ржльет от сино.) И всб Ди, аже дут имн—, от

от сана.

дмчет.

('ЛИШИТ от

«инв.

214

Сии нр•јеи•

льет Два.

Дајет Духа.

Иооиајет

Дуяа.

'i. Син с.шшт от Отца. Ивана въ 63.]

40. А Светы „1&.1.' елишит сина. Ивана въ Е.

А от Омого Духа сив ве сишит.

41. Х. Син от отца прир.илап светово Др.] Мани i.

А СЕ: Дух не пријемльет сива от отца.

42. i. Отец дајет сина.] Ивана въ i.

Син Эцрп (Ж: Духа] 11вава во

А светы Дух не дајет сива.

43. ё. (Уец иосилајет сива.) Ивана въ Е: е: и инде.

(.ык поси.иупь (henow Духа. Ивана в

А светы Дух не иосилајет Сина Слов. Но чловичество

синово посилајетсе от всеје Тројицв.

Вецы јео 44. Д. (Угец јест вёщы от Сина.) Ивана въ Аб: А ан уст

от Два.

вещи от Св: „(мха.) Тако велит Аинасиј гь i, на

Армјевцы. А светото Духа речь. вёщи от Сина: тб Зив-

215

тоуст велат быти врајно вечестје. въ Бе П сиде нв Ивна.

45. Й Син ириходит въ иену OrqeB0M.] Ивана i.

А св. Дух приходит имену Сижт.и.] Ивана вь

Дух прило-

А Сив ве приходит въ имену Светого Духа.

въ иве-

ну Синовии.

46. Ученје Сивово вит Синово, но (Учево.] Ивана

А умењр С'вепипо Духа кип Дурово, но Сшио.] Не

Ду хово уче-

ное јест Са

- ди говори от себе: во ате ус.шшит (:от Сии:) гово-

ново.

рати. ] Ивана въ 3'.

Учевје Отчево, и Сивово и Ду.хоы), јест чисхо. јед•во.

Каво се ама велит не једнаво быта всих трих cBerzx

Без сумньи зато: јехе Отец иијет учевје от а (Ж је

нмијег от Отца: а Св. Дух је ивјет от (Ювдвих.

216

47. 1. Отчев Разум н .Му.цюст јест Сив. ] Ко а:

.i. А Разум уест ('вагн Ах.) Таво Бого-

разу

слов, и Дамаскин. А Син нит Св: Духа Рыв.

48. м. Светы Дух тајноста Де. 1 Ко Вор: