једин отец причина.

Аще и въ тих всих ричах јединого ll Оща равумијеш: будет

адда от тебе Сан осудьен смертю, и тмою, и немудрстю: и

не будет царь, ни невиден, ни Бог: и не будет же имид

ни доброты: пже најпаче јест јединого и проче.

77

273

Сац једиџ

121. Но что ты речеш на оно: Где се Сан једен зовег Бог.

Богом? Варух 60 въ гла: 7. велит: Сеј твој Бог: и не вминитсо

ин кь ньему.] и по малу: Посем на вемльи пвисе, и со чло-

виви цоживе.] Та РИЧ нит об Отцу, но об једином Сину.] До

сих мист Богослов.

129. Сдушај же уро и Аеанасиј велйт: Ди сии

Духа дана-

сущь, и царством отчевим присно владающь, и Дута Светою тель.

274

сам сущь Даоатељ удин: по всем том велитсе вине ll пома-

зан быти: Да како чловик, Духом помазан быти ричен, нам

ч.швиком Дух всельонје и усвојенје устројит.] Зде аще Духа

разумијеш Ипостас Духову: Син адда једин, а не Отец, дајет

и носилајет Ипостас Духову. Аще ли разумијеш Дары Светоо

Духа: Син адда једип дары дајет: а ни Отец, ни Светы Дух

сам својих даров не дајет. Гледите Фотвјевци вамо ведет

ваш грубы разум.

Медин Отец Нзвир и Причина.

123. То јест Фотијевцев болты таран: јим же мньет Пет- Једин Отец

извнр,и ирь-

рову скалу повадити. Но мы юже повидахом: како та РИЧ нит

чина.

римскому благочестю супротивна. Гледи числа 34 и 109. Рим-

275

ска бо церков велит: удин Отец јест первоначалник: а Син

от Отца или от Начала Начало: и от Бога Бог.

Једвн• за

124. Равно адда како јес•г написано: једип Отец, Бог исти-

Безначааен,

нен, добер, мудер, цар виков, иеумбреп, невйден, б,тжен, мо-

гущь, и во свиту пребывающь:] А светы Отци велет: не тако

једин, как0 кроми Сина и Духа истинен. Но тако зедин: ка-

кд первоначално, и от себе (:а не от другого:) и купно и рав-

но съ Сином и зъ Духом, Бог истинен, и добор, и все про-

че. Такоже и причина, извир дест Отец једин. Не пико зе-

Дан: како кролш Сина причина, и извир. Но тако једин: како

первоначално, и от Себе, и купно и равно Н съ Сином причи-

ва, и извир. А Син пак но једин: то јест не 'первоначално,

но от Отца, причина и извир. Да јеще же: како јест вапи-

сано: Отец једин знајет; а Син не знајет судного днева: Зато

јеже не от себе, но от Отца зигјет. Тако и зде: Отец једин

јест извир, и причина; а Син нит извир, аи причина: За то

јеже яе от себе, но от Отца јест извир, и причина.

276