иор•едогш ЕВРВИСЕО-ТАТСПГО ВАПЧШ.

33

S 103. Дая будущаго вриенн употребляется пнае форма,

которую можно назвать Futurum periphrasticnm. Она состоитъ изъ Part.

futuri (S 90), получившаго глагольные обычные личные суффиксы, т.-е.

формы древняго вспомогатвльнаго магом: ие sum,

ту у iMY 6epHHiHiT, yho

или ме нј-ас,данум RBi ту (22,12)—я не знаю, когда

ты умрешь (quando moriturus sis). Цри отрицательномъ обороть упо-

требдяется Part. fut. съ глагоаомъ HiClYm: ме (23,1) —

moriturus поп sum.

Иримљч. О будущаго времени посредствомъ Praes.

сопј. съ предшествующимъ Praes. сопј. отъ маг. оморе (6ijou,

-0i, -0 etc.); см. S 91 б.

S 104. Обычная глагодьная форма для иди со-

въ прошедшемъ времени есть Perfectum; наприи.: гург

(2,1) — водкъ смотрюъ•, рахд е pah ју (2,2) — пошел своей дорогой; е

XYHei ouyho је мерд MYhMY оно (7,2) — въ доиъ ихъ пришвлъ гостемъ

одинъ чиовжъ•, духдер (7,14) — сказан. Для

повторитеиьности или продоижитиьности совершавшагося въ

прошедшиъ времени, употребляется форма Perfecti съ предшествующей

частицей му. (Hi-, му.): hoy нушде ју јуре, hoaoB ипдешенд

epi ју, h0HB јуре (29,6) — она Давала ему пищу на мТстВ, го

онъ сидШъ, стлала дан него постель, убирала постелв; i зе чуш у му-

сохде-бу (ib.)— женщина что.бы онъ ни шворилб дошна

была диать.

S 105. Примврами формы Perf. praes., соотвмствующей

по персидскому Perfec,tutn съ могуть служить

RYR ерне хуте 6ipei ве е R01u(jBTi ез ziTe ју на-

(29, 3—4) — мадьчикъ научился капризамъ и, впавши въ Л-

е јв залуме задиат

ность, съ мыта своего не вставал; 4)i5ipe 36...

(29,15)— Лдная женщина... находилась въ бодьшомъ гоТ, Худо

е ZOB0i ме pacipei 6aN0B0i eHi Пафд сад ве туре е iHZ0 hypcopei (37,

10)—Богъ усмышааъ иоаьбу мою спусти семь Лть и тебя сюда поимы,

денушу-ге: ве hepaei, сег е је ио ју (47, 1--2)—