Бог ве посилајетсе.

шил које господство над С$ии Духом: но породною крипо-

стию, и произволенјем двјет.

85

441. Боослов. Три враты јест Син Светого Духа дал. Зптоуст

Когда јест апостолом дал власт чудодђства: и когда јест РИЧ-

чевјеи пре-

вдохнул: и въ огньевих језивех.] А Златоуст пак мньит: јеже

свито изпо-

въ первы и во вторы врат, токмо нивие дары: а въ огнье- видајет: јеве

них језивех самого Параклита јест дал. Тако ти Отци, и Сив Духову

ипостас по-

прочи вси зъ ньими. 1! Нщедин того въ сумню и въ спор не

слал и дал

приводит: но вси изповидают: јеже въ огньених језивех не

302

дари удиви, но и сама особа Светого Духа от Сива јест по-

слана и дана. А Максим пав супрот всим отцем (:зъ Ари-

јем и зъ Македонијем:) велит: Бог ди не изливајетсе: и Сип

ди тогда не особу или ипостас Духову; но токмо дары јест

послал, и излиал, и дал. Ни Златоуст адда, ни Богослов, ви

Леавасиј; но Ариј и Македониј јесут Максимови свети отци.

•ријева н .Нанон.иова рич Е. Вог пе иоси-

лајетсе.

142. Лриј ведяше: Всаки ди посланец от нввого вишшего, 303

и от заповидвива Н быввјет послан: и от миста на мисто пре. Ричи сивре.

ви знамеву-

ходит. А Бог пав не имвјет заиовидвива: и не приходит по

ют причину,

мистех. Вов адда не посиларпсе. А Син пав посилајетсе. Син

проп-

ама нит Бог.) Јеще Арвјевци привоџху оны ричи: Сив ниче- вод.

соже не может от самоо себе Делапш.] Но отец важет

Зптоустов

Сину: и дазет Сину Вист, и Суд и Славу.) И Отец лест

премудер,

Вещы от Сина:] И Оик не зншет судново днева.] Из тих, преблагоче-

и из ивих тим сподобних ричеј собираху: Сина не быти Богом. Ч-

143. На то Златоуст повыно отвещујет (:въ Бесиде

kik0 Сив

на Ивана:) и велит: Пославје ди, и та проча словесд вса

вааџку Ду-

за ничто же ино не быша pewHa: неже да причину ппосипјет.

304

увидим.] То јест: да узнајем, јеже Отец јест причина Сину:

и Сина производит или родит. Причиною 60 быти: лит про-

изводити. И бытје или существо давати. И бытје иди суще-

ство давати Македонци хуляху, и велаху Светого Духа не

быти Богом: За то јеже јест послан. А Зптоуст пав из са-

мие толе ричи (:из

Слушај Богдане: и

стю. Въ бесиде он

јду. Аще 60 из не

пав отојду, хощу

Иослана:) Доказиет Духово Божесп:во.

чудисе Златоустовому разуму; и благоче-

на Ивана: Полезно јест ди вам, да аз ото-

отојду, Тишитель не придет въ вам. Аще

јего послати въ вам. ] Чтб ди зде велет