Угорський КОРОЛЬ МАТВ1й Корвш

иужби i про (Богишвћ 87, N. 158 ;

131 йде на Косове поде).

З) У Вука накавуе Марко Marip

„Чу ли иене, воја стара вајко!

Граду врата рано ватворајте,

А у јутру доцкан отворајте;

Јера саи ти, вајко, у вавади

С проклитвји Минои од Костура,

Та се бојви, моја стара мајко

Да ви б'јеле не похара дворе“ с. 364.

66

i у N. 87. В дадьиатинських Bapi8Htax

говорить ся не так про „дворп" i про Iarip, як про ziHkY.

„Ој starice, stara тајКо тоја !

Eto tebi virna ljuba тоја,

Ne Salji је za gore па vode,

Skobit бе је neznana delija,

Тет бе njojzi obljubiti lice.

Nit је Salji, тајКо, и Sumicu,

Nju hajduci h06e uhvatiti ;

Nit је Salji К ovcam и planinu,

Jer је Turci otet Се па silu“2).

В иныти упоминав Марко ziHkY, аби ваперда

ворота i доти ix не отворила, доки не верна.

4) уводить гвичайно акийсь дадьший або бдизший

ворог. Називаеть вя MiHH Костуранин (Вук N. 62, Бо-

гишић 86, 87, с. 420'), 423 i т. д.), Филип

Маджарин N. 147), Янко от Косова (ib. N. 158),

Апватар воевода (ib. N. 131), АЈя поп

адуджер II)6), Гино Латинин7) а в uiCHi

ов в Царгороду. Лише з болгар. i в одного дадьп-

твйського виходить, що BiH Турок; в иньших не говорить• ся

Hitoro про його народнјсть.

п) В. Памятники народнато творчества. Сборникъ

отдн. русс. яз. и слов. И. А. Н. Т. ХХХ, Спб. 1882.

2) Hrv. пас. рј. II, с. 422

8) ibid. с. 423 вар. 4) ibid. 6) ibid. с. 422. в) ib. с. 420.

7) ИМорн. ва н. ум. XII, N. 5, Йордановъ ор. cit. с. 129—133.

Гиао очеЬилно aiucyTa форп слова Мина, так як в деяких дальптин-

ських Bapiaarax HiR0, Mik0, Nina i т. и. вдогади у Йорда•

нова ор. cit. стр. LXXV i LXXVI.