_ 39 _

10) Изъ вяти Марштича; „Изповиед карстиансва, и наук зватисе

право оповидити... Одожено у иевик босански адити иллирички по...

Фра Огипану Иаичвнину от Марковац азити Маргитић реда ов.

Францешка провинцие Босве Арћентине. У Млецие на ЙОД (1704)”.

Озеишяръ въ бибЈотев•В югослав. Изъ предтовора чи-

татет: „...Иезик босансви, що зову иллиричви, ни с иедним се неола-

же, нити се ниедан ТОДИ.ЕО равширио по равдики краћлестви, кахо

свах зна; ади се ие изоарио на много миста и свуда, и помиешао

с раздицим иевици, како у Босни о иезиком турским, окраи мора

си италиансвии. И када ми у Босни говоримо, многе турове риечи

мећемо и миешамо: тако у Димации и у Дубровнику многе риечи

мећу итадински. У нас у Босни неима редовника уба (!) мио кои

иеуиие три ади четири иезика, и многе су вћниге щампали, и ивто-

мачиди у иезик босански, ади сиовим латинским, а већи дио од пука

неумие у она слова, и наша ие щампа оставћлена и забачева, поши

Дивковића и Посидовића, а веома су потрибите вћниге у Босни у

наша сова и у наш иезив•, премдае мучан научити сваному, жако ви-

димо от робиа, стоие толико одина (!), нйкад направ немогу гово-

рити, изван аво неиаво доведено, а ми научимо у мио вримена у

вое годи краћдество отидемо; имма много ствари у нашему иевижу,

да им ними имена незнамо, алити не служимосе, жако речемо кавлсам,

чакшире, ћечерма, долама, вадпав, калчиве, марша, пешкир, сопра,

вашика, и то ие све турски. А що иеднаво не изговарамо, то ние

чудо. Зашто нош у отаро вриеме, гдихе био иедан иевик, ниесу

иеџако изговаради, ПЕО щиемо у муци Исупрстовои, у Иеруво-

химу познаше светога Петра по риечи, да ние охцанде, него ив Га-

иилее, а небудући дадено од Иерузолима. Тако у нашои Босни

у вашему иевику овави град имма свохе (!) риечи и изговараћне 000-

бито. И зато речемо, оноие Шовац, оноие Ерцеговац, овоие Боду-

хо (!); и таво се повнаемо, тво ие оддакдем. Арнаути алити Арбаваси

реву теке; Дубровчани реку параа, праху; Ерцеговци реку чуасам,

биасам, боиан•, Далматини реку ча, здраво, чдовик; Арваћи режу

мани, чоече; Бошћнаци реку белким, заер, а то ие туроки; Шокци

реву кирво ванћава, и тако се иедви другим шале. Иош имена из-

промићнивана; у Далмаци зову мдиво мука, у Дубровнику зидови во-

ву мири, у Ерцеговини зову огаћн живаћлем, и тако многе друге

отвари. Даие неможемо никако право иезиком босанским кћнига

изтомачити, да свах рече, ово ие лиепо; зато немои се никто чудити

ни риети, ово ние диепо изтомачено, на онико изговарам, како у нас

у Иаицу говоре, а онди су наивећма с турским иезивом помишали.

А свав ивговараи на свои начин, исто нереци протива Богу, ни вири

светов ци царвви ватодичанскои.