— 44 —

вне, sarze, serze; отличить i иј. „ во sto је и 1), to jest iie и ci—

rilskomn bokvaru, i и опоти, Кода glagoljasi zovu Jerolimskiem,

jest odi i. Bto је и njimi й, to jest Jota, odijej. Sto је и oniem с, to

jest alovo, odije 8. Stoje и niih 8, to jest zemlja, odijef. Sto је и onih

ж, to jost iivjete, odijefc. Sto је и qjim ш, to jest ш, odije fc. пај—

ров1је 8to је ondi в, to је odi ch”. Но авторъ самъ не думаеп,

что овь это „uredjenje ubinio vbrno”.

14) Это 003HaHie, что на сдавянсвомъ нвтъ одного дите-

ратурнаго явыва, одного что авторъ вынужденъ пи-

сать на своемъ областномъ вавъ говорится въ Задрд Спив-

тЬ, Дубровнижв, Яйц•В и пр.—вотрвчаетоя у многихъ словинсвихъ

хорватокихъ, босенскихъ писателей.

Такъ на Лука Тержичо писал на1Њ'йемъ спятовимъ.

Terii6 Luka: Pokripljenje umiru6i, za dobro i syeto p06i и mi-

losti boiijoj s ovoga svita. IstumaEeno, Bkopljeno i nadostavljeno

ро D. Luoi Terii6u, рори 0d Bkupi6ine S. Filippa Neria Bi%aninu,

provincie Poljicke, SplitBke dariave. In Venetia 1704. (Эввем.

въ библ. югослав. Тержичъ Тшигъ эту внигу „priniti

и па; 81avni jezik... ро oni nabin, Како se govori и dariavi BpliLBkoj.

Zato пат, da пеби svakomo ugoditi, jere и Bosni govore ро jedan

nabin, и Dubrovnikn ро drugi, и Istrii ро tre6i, и Polonii i M08kovii

ро cetvarti. Dali prem da ве ovi BVih пе Blagaju и nike stvari i ime-

ni, ali и bitju jezika svi se razome, zato bogomili виош.. napravi”.

Срв. „Славяне” П. 283, прим•Вч. Тамже стр. 264 говоримъ о ва-

3BaHizxb „явывъ вХовинсАй, xopBaNBit”; приводимъ вд•всь НВОЕОЛЬ-

во другихъ примровь. Неивв%ствый переводчикъ птив.

Михаип Ангела Венејанца (Mikel Angelo Bnebanin) „Водо)јиЪпа

razmi81janja svarhu тике Isukarstove i pet ran njegovib” (Venetia

1641, экв. въ бибјотек% югослав. на „harvaski jazik”, за-

Мчаеть, что слава „Zadra grada, Dalmatie sve i svega harvaskoga

naroda, njegova neumarla slava protece пе вато bnetacka vladanja,

i rimski dvori... de velikoga barigrada”. франциска-

нецъ 1ооифъ Бановачъ (см. „Славяне“ П. 266) писал иди переводил

свои набожныа ЕНИГИ и dibni barvaski jezik za sluibu parofanah Slo-

vonjanah” (Pripovidanja па svetkovine korizmene i druge prediko,

и Mleoi 1747), издавиъ книги „harvaske za Slovinjane, koji пе-

Snate druge knjige, izyan и svoj jezik” (Predike 0d svetkovina do;a-

stja brkarstova, и Mleci 1757).

1) При важдой вприховской буквв стоить и гпгоическая, во-

торыя—за geujHieMb глаголицы—оиусваеиъ,