— 43 —
gnih pijsma prootitti, neimayuoohi mij odluoen yedan nacin osobiti,
пет и тоуоу Grammatiqi, п Коу ват oblahsoao B0tioqu trudno ote-
пуа Повторяя правила своего npaB01mcaHiH, Кашичъ зам%чаеть,
что ovih slova glasenye vele prikladno yest glaseoyu nassoih glagol-
Bkih i ohiurilskih, Коуа вп vecoh od tridesti broyem, naredyena 0d
“rijna и Egnigah nasoinskih.
12) Ван Тотаё (60ceHORin францисканецъ изъ Ведша оводо
Скрадвна въ Cvit razlika mirisa duhovnoga (Venezia
1729 и часто). Привожу выписку (новымъ изъ этой
Еяиги по новому, дубровницкому 1829 г. (въ библ. югослав.
Бабичъ издадъ внигу „па korist duhovnu паёеда naroda
Blavnoga, i jezika arvaskoga... Nemoj zamiriti тоти govorenju, za-
ito је и паё jezik тиёпо pisati latinskim slovima, а рака и jezik
па тводо naEina ljodi govore, и svakomu kraljostvu razli&ito, da se
jedva тоди medju sobom razumiti. U Bosni па jedan nabin govo-
те, и MoSkovii па tredi, Harvati па Eetvarti, DubrovEani па peti,
Dalmatiai drugaEije, gvaki rusag ili selo па svoj naiin. Zaito koji
su blizu Turaka, тподе ribi iliti termine uzimaju 0d turskoga jezika.
koji ви kod Nimaoa ili Tudesaka, od njihoya. koji ви kQd Latina,
0d latinskoga, i 0i0a toga ви тподе riii razli&ite. На priliku, niki
хоти ore, niki sati, а niki vrime. Bra}no, mlivo, тиКа. Sir6et, ocat,
kvasina. DNd, godina, kiia. Brod, plavbioa, barka, lBdja. krub,
llb. Vatra, одапј, lug, ререо. Stina, Катеп. Most, 6nprija, i druga
шпода imena razlibita. Tre0e drngaEe riEi izgavaraju, па priliku,
Boinjaoi poslao ват, do{ao ват, ubinio ват, rekao ват. Ја neza-
branujem reCi Dalmatinom Bkoljarom .oko тога posal ват, do;al ват,
uEinil ват, i taku svaku rib, gdi Во;ојаК re&e sto ili sta, nebranim
skoljarom redi Ед. Itako more svaki па svoj nabin 8titi, Како тп
drago; jerbo nisam duian drngabijo govoriti, педо Како se govori
а тоши obinstvu ili patrii, i 0i6a toga metnuo ват misto, iz Кода
ват, i gdi ват ove knjiiice upisao i sastavio, to jest и Skradinu, kad
ват bio parok ili piovan.
13) %ivot gospodina Juusa Christa (и Mneoih 1764),
ват автора (эв въ 6'6zi0Ter% Жгича). Въ припискђ кь читатеаю
вторь что до оихъ порь „Slovioski kgnifonizi niesu пат
nvjereno oraoili ikakve Ustave Pravopiua fa latinskiem pismeniuxa,
olliti, Ко reku, slovima svoju besiedu pisati, i Та to, da svaki Dalma-
tinski Pisalaz svoja slofcegna upi80je oniem urediegnem, Које ти ве
је Prilionie vidjelo”. Авторъ тоже предлагаеть одно ивъ тавихъ
мудревыхъ opaBouacaBiA: f=z, в=г, z=c, fc=;, 5, snerze, а не;